Kako početi razmišljati na engleskom?
15.04.2020 dr Jelena Dostanić 54705
Već ste nebrojeno puta čuli da jezik zaista znate onda kada počnete da razmišljate na njemu, tada ga koristite prirodno, tečno, poput maternjeg. Međutim, ono što je potrebno da bismo došli u ovu fazu jeste da nam je sasvim jasna i bliska struktura tog jezika. Šta ovo tačno znači? Ono što je neophodno za razmišljanje na stranom jeziku jeste da prestanemo da ga poredimo sa našim maternjim jezikom, odnosno, da izbegnemo zamke bukvalnog prevoda koje su vrlo česte na nižim nivoima znanja, ali i kod ljudi koju su nesigurni dok upotrebljavaju strani jezik pa maternji koriste kao sigurnosno pomagalo, odnosno, štaku, a upravo ih ta navika sprečava da postanu tečni govornici stranog jezika.
Greške čiji je koren u bukvalnom prevodu sa maternjeg jezika su česta, ali i prirodna pojava do koje dolazi zahvaljujući fenomenu koji se zove interferencija maternjeg jezika (mešanje maternjeg jezika u strani jezik). Naime, sasvim je prirodno da naš mozak, naviknut na formiranje iskaza u okviru jednog sistema, pokušava da uklopi nove sadržaje u taj isti sistem, odnosno, da koristi strukture koje su mu poznate. Međutim, ovo je nešto što vežbom moramo da izbacimo da bismo ovladali stranim jezikom i suvereno ga koristili kroz različite kontekste. Da bismo ovo postigli, neophodno je „plivati“ kroz strukturu engleskog jezika, odnosno, razumeti kako ovaj jezik funkcioniše. Ovde na scenu stupa ne samo poznavanje gramatike, već pravilno korišćenje adekvatnih struktura u određenim kontekstima. Naime, gramatika ne služi samo tome da govorimo pravilno ili zvučimo obrazovano na stranom jeziku, ona takođe formira značenje. Istina je da nam same reči malo čemu služe ako nisu pravilno povezane adekvatnim strukturama u misaone celine. Dakle, kada učite gramatiku, nije dovoljno znati pravila građenja neke strukture, već koje je njeno značenje i u kojim je sve kontekstima možemo koristiti u praksi. Takođe, značajno je napraviti poređenje sa maternjim jezikom, da li se može povući paralela između te strukture i njenog pandana u srpskom, ili pak postoje odstupanja u značenju i upotrebi. Ovaj uvid smanjuje opasnost od bukvalnih prevoda i omogućava nam da koristimo strani jezik nezavisno od maternjeg.
Primeri ovoga bi bila upotreba vremena i glagolskih konstrukcija u engleskom. Jedan od odličnih primera je konstrukcija used to plus infinitiv. Iako većina ljudi zna da ova konstrukcija označava radnju koju smo ranije vršili rutinski, često ili se ona ponavljala u prošlosti, a više se ne vrši, većina je retko kada koristi i pribegava bukvalnim prevodima u kontekstu poput:
Ona je ranije radila kao pravnik, a sada je advokat. Većina će ovde upotrebiti prošlo vreme i pokušati da prevede ranije kao before ili čak earlier umesto da kaže ono što je najprirodnije i najpreciznije na engleskom: She used to work as a lawyer and now she is an attorney.
Ovo je dokaz da nije dovoljno razumeti neko pravilo, već da je neophodno uvežbati kada se ono može primenjivati.
Ono što je takođe jako važno znati da bismo izbegli bukvalne prevode jeste da je engleski jezik koji nema deklinaciju, odnosno, promenu imenica kroz padeže, te da on to odsustvo mora nadomestiti na drugu način. On to čini primenom fiksnog reda reči u rečenici i većim oslanjanjem na predloge nego što je to slučaj u srpskom. Naime, dok u srpskom možemo slobodnije da kombinujemo reči u rečenici, u engleskom se moramo držati pravila da je red reči fiksan i da podrazumeva redosled: subjekat, predikat, objekat, a zatim priloške odredbe (prvo za način, zatim za mesto i na kraju za vreme, s tim što priloška odredba za vreme jedina može stajati ispred subjekta, na samom početku rečenice.) Ono što je takođe važno je da predloge ne smemo prevoditi bukvalno, već se moramo upoznati sa njihovim različitim kontekstima upotrebe. Primer bukvalnih i pogrešnih prevoda predloga bilo bi: za deset dana – for ten days, umesto in ten days, što je tačna verzija. Naime, predlog for se koristi za izražavanje trajanja radnje, a ne kada će se ona desiti. Pogledajmo sada ovo u primeru jedne konkretne rečenice:
I am going to Greece in ten days. Idem u Grčku za deset dana. (= kada)
I am going to Greece for ten days. Idem u Grčku na deset dana. (= koliko dugo)
Da se vratimo na temu sa početka, odnosno na to kako da razvijemo naviku da razmišljamo na stranom jeziku i izbegnemo zamke bukvalnog prevoda? Dobra opcija je svakako da pohađate kurseve konverzacije ukoliko nemate priliku da jezik koristite kroz posao, česta putovanja ili slično. Imajte na umu da nije dovoljno da čitate na engleskom ili slušate, Vi tada samo pasivno primate jezik, a ne proizvodite svoj. Međutim, časovi konverzacije moraju biti dobro organizovani da bi se vreme efikasno koristilo i da biste uradili mnogo više od samo oslobađanja prilikom korišćenja jezika. Ono što je od velikog značaja jeste da postanete svesni grešaka koje koristite da biste ih potom iskorenili. Ovde na scenu stupa profesor – njegov zadatak je da Vam ukaže na Vaše greške i objasni zašto ih pravite i da smernice kako da ih ispravite. To može biti problem ili takozvana rupa u gramatici ili nedosledna upotreba člana, pogrešna reč ili slično. U bilo kom slučaju, Vaš zadatak je da počnete aktivno da razmišljate o tome da je više ne pravite u upotrebi. Slično tome, odlična vežba je da počnite aktivno da pratite jezik koji proizvode i ostali polaznici, obratite pažnju na njihove greške ili šta bi se moglo bolje reći. Takođe, nije dovoljno samo gledati filmove ili slušati muziku na engleskom. Naime, velika je razlika između pasivnog i aktivnog slušanja – da li Vam je pažnja usmerena na sadržaj koji slušate ili je on u pozadini neke druge radnje. Uvek je dobra ideja pratiti titlove na engleskom dok slušamo, da bismo i vizuelno ispratili ono što slušamo ili proverili sebe da li smo dobro čuli. Nebrojeno puta sam čula od đaka da im se čini da svuda čuju reč koju smo nedavno naučili na času i da pre nisu bili svesni da je njena upotreba toliko raširena i da im nije jasno kako je nisu pre primetili ili usvojili. Razlog ovome je što niste obraćali pažnju na nju i sve dok aktivno ne razmišljamo o jeziku koji koristimo i svesno pravimo jezičke izbore nećemo moći da dođemo do automatizacije govora, odnosno, do prirodnog i spontanog izražavanja na stranom jeziku. Dakle, da bismo došli do faze u kojoj nesvesno razmišljamo na engleskom, moramo prvo vrlo svesno da razmišljamo na engleskom, a za to nam je potrebno solidno poznavanje logike ovog jezika, odnosno, njegovog sistema. Još jedan dobar savet koji dajem učenicima je da u toku dana dok obavljaju uobičajene razgovoru, kod kuće, na poslu, u razgovoru sa prijateljima ili u prodavnici, razmišljaju kako bi nešto rekli na engleskom. Ili kada čuju neku svakodnevnu frazu, zanimljivu izreku ili dok pišu poslovne mejlove zapišu to što ne bi znali pa me konsultuju na narednom času. Uvek najbolje pamtimo ono što nam je primenljivo u realnom životu i nešto što vezujemo za konkretan kontekst ili situaciju, zato je ova strategija odlična za proširivanje aktivnog vokabulara.
Za kraj, moramo biti svesni da je jedna stvar znati šta nešto znači, a sasvim druga znati ga pravilno upotrebljavati. Ovo se može primeniti kako na gramatiku, tako i na vokabular. Stoga, ne možete reći da znate jezik dok ga niste stavili na test aktivne upotrebe.