15.04.2020 dr Jelena Dostanić 7838
Oduvek mi je vrlo zanimljiva bila činjenica da većina ljudi koji žele da pohađaju kurseve ili individualne časove engleskog misli da bi trebalo da rade na gramatici, odnosno, da je njihov problem sa jezikom to što nisu dobro savladali englesku gramatiku, najčešće ta famozna vremena. Iz mog iskustva, većina ljudi koji pohađaju kurseve su ljudi koji su već promenili par škola ili nastavnika i osećaju da nisu napredovali ni rešili svoj osnovni problem, a to je nemogućnost da govore engleski tečno ili pak dovoljno za osnovnu komunikaciju. Veliki broj njih smatra da je problem u tome što ne razumeju gramatiku. Iako je kod nekih ovo istina, većina ljudi koji su engleski jezik učili u školi ima sasvim dovoljno znanja o gramatici da bi mogla da se sporazumeva na engleskom bez problema. Naravno, kod većine je potrebno dodati dosta toga, poput pravilne upotrebe članova i slaganja vremena, posebno kada su u pitanju indirektna pitanja (He asked me if I was hungry), ali oni ipak imaju solidnu gramatičku osnovu koja je neophodna za uspešnu komunikaciju. Međutim, i dalje ne uspevaju da „progovore“ engleski. U čemu je problem?
Iz mog iskustva, problem je u tome što ljudi koji su u više navrata pokušavali da savladaju engleski ili kako kažu „završe s njim jednom za svagda“ ili „konačno sastave rečenicu“ se vrte u začaranom krugu istih navika i tehnika. Naime, većina kada reši da uči engleski, krene u novu školu ili nađe novog profesora, što zahteva vreme za istraživanje i izbor adekvatnih ljudi i mesta, i vreme za proces prilagođavanja profesora učeniku, kao i prilagođavanje samih materijala i metoda rada učeniku. Međutim, u praksi ovaj korak se često preskače jer su grupe prevelike da bi se prilagođavale pojedincu ili je program fiksiran na samo jedan udžbenik koji se mora preći u određenom vremenskom roku, te se ne odstupa od koncepta kursa, iako on možda nije najbolje rešenje za konkretnu grupu i učenike sa kojima radimo u tom trenutku. Dakle, problem je u tome što programi u najvećem broju slučajeva nisu prolagođeni konretno Vašim problemima i potrebama kada je engleski u pitanju. Ono što je takođe čest problem je da grupe nisu adekvatno sastavljene, te da su u njima ljudi vrlo različitih nivoa znanja, tempa praćenja nastave, kao i godina i interesovanja. Ovo sve otežava napredak svakog pojedinačnog učenika. Pored toga, veličina grupe je ono što određuje kako će se rasporediti vreme za nastavne aktivnosti, kao i koliko ćete dobiti prostora za Vaša pitanja i nedoumice ili za vremena za konverzaciju. Iz mog iskustva, idealan broj učenika u grupi je od 3 do 5. S obzirom na to da učenje engleskog u ovako nepovoljnim okolnostima iziskuje mnogo vremena, truda, a pritom deluje i nekorisno, većina odustaje, pa posle nekog vremena se opet odlučuje da krene da uči, te ponavlja sličan proces. Drugi, međutim, preferiraju da uče samostalno, te nabavljaju nove knjige, gramatike, rečnike i vežbanke koje čitaju, izvlače reči, uče pravila, itd. Problem u ovom pristupu je što veliki broj učenika tumači pravila iz udžbenika na svoj način i nekom svojom logikom, koja često nije primenljiva u konkretnom slučaju. Pored toga, oni ne mogu da provere tačnost onoga što su naučili, te nemaju nikakvu povratnu informaciju o svom napretku. Imala sam iskustva u nastavi sa polaznicima koji znaju da izdeklamuju pravila upotrebe savršeno, ali su potpuno iznenađeni kada im objasnim šta to znači u praksi. Takođe, postoje i situacije gde je poznavanje pravila delimično, što se najčešće dešava kada je u pitanju present perfect. Naime, iako je većina polaznika ubeđena da ovo vreme označava radnju koja je počela u prošlosti, a i dalje traje, istina je da je ovo samo jedna od upotreba ovog vremena. U ostalim upotrebama present perfect označava radnju koja je svršena, i to u prošlosti, ali je na neki način povezana sa sadašnjošću. Ima više načina na koje se ona povezuje sa sadašnjošću, te stoga i imamo više različitih upotreba. O ovom vremenu ćemo govoriti u nekom od narednih postova. Međutim, važno je imati na umu da present perfect može označavati i svršene radnje, a ne samo one koje „i dalje traju“. Iako Vam se može učiniti da samo Vi imate određene probleme sa engleskom gramatikom, praksa u radu mi je pokazala da većina ima gotovo indentične probleme i zablude kada je u pitanju gramatika i to iz vrlo logičnog razloga, delimo isti maternji jezik kome pokušavamo da prilagodimo engleski, a pored toga, učili smo po osnovama istog obrazovnog sistema.
Da se vratimo na temu kurseva i učenja gramatike, greška je i u tome što većina polaznika kurseva na svakom novom kursu kreće zapravo od iste tačke, odnosno, stalno ponavlja iste oblasti jezika, najčešće gramatike, bez sticanja novih saznanja. Iz tog razloga većina ima utisak da je engleska gramatika dosadna ili nesavladiva. Do ovoga dolazi zato što usled nekorišćenja jezika u praksi znanje propada, pa učenici često pohađaju niže kurseve od onih koje su nekada završili. O nivoima znanja i određivanju nivoa ćemo govoriti u posebnom postu. Fokusirajući se na gramatička vežbanja nastava na kursevima uglavnom malo prostora posvećuje vokabularu, a manjak reči je upravo ono što nam onemogućava da steknemo tečnost i sigurnost u govoru. Takođe, prelaženje novih oblasti bez osvrta na ono što je već obrađeno i povezivanja starih jedinica sa novim dovodi do toga da učenici znaju svaku oblast gramatike dobro kada rade samo nju, međutim kada je potrebno povezati gramatičke oblasti u jednu smislenu celinu koja zapravo predstavlja sistem ili logiku po kojoj engleski funkcioniše, onda nastaju problemi. Tada postaje jasno da nije isto znati neku gramatičku oblast (šta je, kako se gradi, itd.) i znati je upotrebiti u konkretnom slučaju. Ovaj korak je ključan za uspešno korišćenje engleskog jezika, kako u govoru, tako u pisanju. Upravo ova sposobnost razlikuje one koji samo razumeju jezik od onih koji govore jezik. Stoga, ukoliko poznajete gramatiku parcijalno, odnosno, po oblastima, a nije Vam jasan sistem engleskog jezika, odnosno zakonitosti po kojima se formira rečenica ne engleskom, onda je sledeći korak da radite na povezivanju svih tih delova u jednu logičnu celinu. Uz proširivanje vokabulara i rad na upotrebi jezika kroz različite kontekste uspećete da aktivirate Vaše znanje i učinite ga spremnim za upotrebu. Upravo ovakvim pristupom jeziku doći ćete do onoga što je cilj učenja, a to je da počnete da razmišljate na engleskom. Kada to ostvarite, sa lakoćom možete unapređivati Vaše znanje obradom vokabulara iz stručnih oblasti, savladavanjem standarda poslovne komunikacije ili akademskog jezika.