Koje su najčešće greške koje pravimo na engleskom i zašto?

15.04.2020 dr Jelena Dostanić 887

Koje su najčešće greške koje pravimo na engleskom i zašto?

Kroz svoju praksu u radu sam primetila da svi kojima je srpski maternji jezik prave gotovo identične greške u engleskom jeziku. Objašnjenje za to je vrlo jednostavno, krivac je interferencija, odnosno, „mešanje“ maternjeg jezika u strani jezik. Mozak naviknut na izražavanje u sistemu maternjeg jezika pokušava da strani jezik prilagodi tom sistemu i tu nastaju greške koje se nazivaju i „bukvalni prevodi“. Pored toga što nekada reči prevodimo pogrešno, veći problem ovde je zapravo bukvalno prevođenje struktura jezika što kao posledicu ima ili nerazumljivu rečenicu ili rečenicu koja zvuči čudno na stranom jeziku. Ovo nije bitno samo za one koji prevode na engleski, već za sve koji koriste engleski, bilo u govoru ili u pisanju jer većina zapravo nesvesno „prevodi“ u glavi dok sastavlja iskaze na stranom jeziku. Ono što je krajnji cilj procesa učenja stranog jezika jeste da potpuno izbacimo oslanjanje na maternji jezik i počnemo da razmišljamo direktno na stranom jeziku. Ovo se može postići jedino ako savladamo strukturu, odnosno sistem stranog jezika i prilagodimo naše razmišljanje njemu, a ne da pokušavamo da „umetnemo“ engleski u strukturu srpskog jezika.

Bukvalni prevod je najbolje opisati kao proces prevođenja reči i gramatike doslovno, nešto poput onoga što čini Google Translate. Kao posledica nastaju nakaradni prevodi jer ovaj program ne uzima u obzir kontekst, a često ni vrstu reči, da li je u pitanju glagol ili pak imenica. Zato je uvek bolje koristiti druge izvore za prevođenje, srpsko-engleske i englesko-srpske rečnike autora koji su autoriteti u ovoj oblasti, kao što je, na primer, enciklopedijski srpsko-engleski rečnik profesora Hlebeca. Druga mogućnost je potražiti objašnjenja u jednojezičnom rečniku (englesko-engleski rečnik) i na osnovu objašnjenja doći do zaključka koji je najbolji prevod za određenu reč. Više o ovome ćemo govoriti u posebnom postu koji će biti posvećen prevođenju i rečnicima.

Da se vratimo na temu najčešćih grešaka u engleskom, zaključak je da one nastaju kao posledica preteranog oslanjanja na strukturu srpskog jezika, kao i nedovoljnog poznavanja ili nesigurnosti u engleskom jeziku. Svakako da su najčešće greške vezane za predloge i članove. Iz mog iskustva, predlozi su najveća muka za naše đjake. S obzirom na to da su se retko kada obrađivali sistematično, većina ih koristi „po osećaju“ ili iz sećanja. U suštini, ova oblast je za većinu vrlo nejasna jer ne shvata koncepte koje svaki predlog označava niti različite funkcije koje predlozi vrše u engleskom jeziku. Dakle, jedna od čestih grešaka je svakako:

He paid that,    umesto    He paid for that.

Odnosno, izostavljanje predloga for uz glagol pay. S obzirom da se na srpskom kaže „platiti to“, a ređe „platiti za to“, veliki broj ljudi pravi ovu grešku.

Slično je i sa glagolom wait, moramo reći:   I was waiting for the bus,  a ne samo I was waiting the bus, što odgovara analogiji sa srpskim jezikom.

Takođe, predlog at često buni zbog svog nedefinisanog prevoda, jer može da označava i na i kod. Jedna od grešaka bi bila: I got off the bus on the third stop, a tačno je at the third stop.

Ili I stopped on the traffic lights umesto at the traffic lights,

izjava on the traffic lights bi značila da smo bukvalno na semaforu (popeli se na njega).

S druge strane, postoje i obrnuti slučajevi gde na sprskom imamo predlog, a na engleskom se predlog izostavlja. Odličan primer bi bio glagol discuss koji se povezuje sa objektom bez predloga. We will discuss your behaviour later. Greška koja ovde često nastaje je discuss about, što je netačno, a nastaje kao posledica prevoda sa sprskog diskutovati o nečemu.

Pored predloga, članovi su ono što zbunjuje većinu nas i to iz očiglednog razloga, jer ne postoje na srpskom, te je njihova uloga u jeziku uglavnom nejasna. Ono što je greška kada su u pitanju članovi je da učenici samo gledaju da li je imenica određena ili neodređena, a ne gledaju da li ona uopšte mora/može imati član. Dakle, prvo što se analizira je broj i brojivost imenice, jer ovi faktori određuju koje su nam opcije na raspolaganju. Najučestalija greška bila bi da brojivu imenicu u jednini ostavimo bez člana. Naime, to je nemoguće, ove imenice moraju imati član, neodređeni ili određeni, zavisno od značenja, odnosno, konkretnog konteksta. Dakle, netačno bi bilo: I need car, moramo reći a car ili the car. Ili She is beautiful woman, moramo reći a beautiful woman.

Jedna od grešaka koja muči i one čije je znanje engleskog na naprednom nivou, posebno u govoru je, indirektni govor, tačnije indirektna pitanja i slaganje vremena. Ovi problemi ponovo nastaju jer u sprskom ne moramo da razmišljamo o ovim „pomeranjima“, odnosno, ne slažemo vremena, a niti menjamo red reči u rečenici kada prepričavamo pitanja. Primer ovih grešaka bi bio: Do you know where does the bus stop? Moramo reći, Do you know where the bus stops.

Ova rečenica nije pitanje već obaveštenje o nekadašnjem pitanju, te red reči u rečenici ne sme biti inverzija (tipična za pitanja) već mora odgovarati redu reči kod obaveštajnih rečenica (subjekat plus predikat).

Ili: I don’t know where will I go this summer. Moramo reći, I don’t know where I will go this summer. (objašnjenje je isto kao i u prethodnom primeru).

 

Ovu temu ćemo nastaviti u nekom od sledećih postova. Slobodno pišite u komentarima o čemu biste voleli da čitate u budućnosti.



Komentari

Ostavite komentar