Kako aktivirati pasivno znanje engleskog?

15.04.2020 dr Jelena Dostanić 936

Kako aktivirati pasivno znanje engleskog?

U prethodnom postu na našem blogu smo govorili o pasivnom znanju engleskog jezika,
fenomenu koji muči mnoge koji uče ovaj jezik. U ovom postu ćemo govoriti o onome što
većinu više interesuje, a to je kako pasivno znanje (znanje na prepoznavanje) prebaciti u
aktivno znanje (sposobnost za upotrebu jezika).

Prvo, važno je imati na umu da aktivnosti koji obično popunjavaju najveći segment na
časovima u školama, a i na dosta kurseva su aktivnosti čitanja dugačkih tekstova na
engleskom, prevođenje nepoznatih reči koje su tematski međusobno uglavnom nepovezane i
obrada gramatike koja se svodi na ponavljanje pravila i popunjavanje praznina u udžbenicima
zapravo povećavaju pasivno znanje ili ponavljaju ono što učenici već znaju u teoriji. Ovakva
vežbanja stavljaju učenike ponovo u ulogu pasivnih primalaca značenja, umesto da od njih
načine aktivne stvaraoce značenja.

Kroz sopstvenu praksu u radu sa učenicima shvatila sam da veliki broj njih greši u govoru ili
pisanju baš kod stvari koje znaju u teoriji, međutim, u praksi dolazi do greške. U čemu je
problem onda? Odgovor leži u tome da uobičajeni načini učenja jezika ne posmatraju jezik
kao celinu niti osposobljavaju učenike da odmah koriste reči ili gramatičke konstrukcije koje
su obradili. Dakle, nedostaje čitav jedan korak u procesu učenja, a to je upotreba, odnosno,
davanje objašnjenja i konkretnih primera kako se može upotrebiti ono što obrađujemo.
Konkretan primer bi bio: Kada obrađujemo nove reči, nije dovoljno učenicima dati samo
prevod, već objasniti koja je konotacija te reči, u kojim kontekstima se upotrebljava, koji su
sinonimi, da li je reč formalna ili se koristi u svakodnevnom govoru, ponuditi čitavu porodicu
reči, ako je prikladno i, naravno, upotrebiti reč u bar jednoj rečenici koja jasno oslikava
značenje nove reči. Pritom, rečenica bi trebalo da bude takva da učenici lakše zapamte novu
reč jer će se lakše setiti reči kroz asocijaciju sa kontekstom čitave rečenice nego da pamte
samo izolovanu reč, što bi bilo kao da učite rečnik napamet. Ono što je od neizmernog
značaja je napomenuti kako se reč uklapa sa ostalim rečima i delovima rečenice, jer će od
toga često zavisiti da li će učenici umeti da je upotrebe tačno ili ne, jer sve reči utiču jedne na
druge i kombinuju se po tačno utvrđenim pravilima, pravilima koje diktira struktura
engleskog jezika. Uzmimo, na primer, glagol complain. Nije dovoljno samo objasniti da reč
znači žaliti se, već moramo napomenuti i da se glagol complain povezuje sa objektom uz
pomoć predloga about, odnosno, da se pravilno kaže: complain about somebody/something
(žaliti se na nekoga/nešto). Bez ove informacije veliki broj učenika bi znao šta znači
complain, ali ne bi umeo tačno da ga upotrebi, jer bi pogrešili predlog, prevodeći bukvalno sa
srpskog: He complained on you (prevodeći srpski predlog na bukvalno on). Zbog toga što je
u nastavi ovaj korak koji govori o konkretnoj upotrebi često izostavljen, učenici razumeju
dosta ali ne umeju da iskažu ono što žele. Takođe, preskakanje ovog koraka je krivac i za
bukvalno prevođenje sa srpskog koje je prisutno kod velikog broja onih koji engleski koriste,
ali pogrešno.
Pored toga što vam ovo može pružiti uvid u to kakva je nastava koju ste pohađali ili
pohađate, razmišljanje o aktivnoj upotrebi jezika može vam pomoći i kod samostalnog
učenja. Dakle, nije dovoljno da samo čitate ili slušate engleski, da vadite nove reči i ispisujete
njihova značenja, morate obratiti pažnju na to kako je određena reč ili struktura upotrebljena
u određenom kontekstu. U narednim postovima ćemo govoriti dalje o načinima na koje
možete aktivirati svoje znanje.

Za sve one koji misle da su potrošili dosta vremena i energije učeći engleski, a bez mnogo
napretka ili se i dalje muče sa upotrebom jezika, naš centar nudi program kreiran upravo u
ove svrhe, program aktiviranja jezika. Više o tome možete pročitati na linku:
Kursevi u školi

Komentari

Ostavite komentar